Osnov­ni pro­blem cje­lo­kup­nog kri­vič­nog pra­va, po­seb­no kri­vič­nog pro­ce­snog, le­ži upra­vo u utvr­đi­va­nju isti­ne, pod­sje­ća prof. dr Bo­ra Če­jo­vić u pri­ka­zu če­tvr­tog iz­mi­je­nje­nog i do­pu­nje­nog iz­da­nja Ko­me­na­tar za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku Cr­ne Go­re auto­ra prof. dr Mom­či­la Gru­ba­ča i prof. dr Bran­ka Vuč­ko­vi­ća, ko­je je ob­ja­vio Fa­kul­tet za Me­di­te­ran­ske po­slov­ne stu­di­je u Tiv­tu.
Zbog utvr­đi­va­nja isti­ne, tog pred­u­slo­va pra­va i prav­de, i sto­ji u čla­nu 16 stav 1 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku Cr­ne Go­re da „sud, dr­žav­ni tu­ži­lac i dru­gi dr­žav­ni or­ga­ni ko­ji uče­stvu­ju u kri­vič­nom po­stup­ku su du­žni da isti­ni­to i pot­pu­no utvr­de či­nje­ni­ce ko­je su od va­žno­sti za do­no­še­nje za­ko­ni­te i pra­vič­ne od­lu­ke, kao i da sa jed­na­kom pa­žnjom is­pi­tu­ju i utvr­de či­nje­ni­ce ko­je te­re­te okri­vlje­nog i one ko­je mu idu u ko­rist”, pod­sje­ća prof. dr Če­jo­vić. Za­to što je taj po­stu­pak op­te­re­ćen mno­go­broj­nim te­ško­ća­ma, Mom­či­lo Gru­bač i Bran­ko Vuč­ko­vić ka­da su se još 2005. go­di­ne od­lu­či­li da na­pi­šu Ko­men­tar, ta­da No­vog Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku, na­šli su se, na­vo­di Če­jo­vić, pred te­škim za­dat­kom.
„Trud ni­je ostao uza­lu­dan, ali ni­je ni rad na Ko­men­ta­ru ti­me bio za­vr­šen. Po­tre­ba za dru­gim iz­da­njem, već na­kon ne­pu­ne dvi­je go­di­ne, ja­vi­la se u pr­vom re­du zbog ve­li­kog bro­ja zna­čaj­nih iz­mje­na i no­vih pro­pi­sa do­ni­je­tih u obla­sti cr­no­gor­skog osnov­nog, do­pun­skog i spo­red­nog kri­vič­no-pro­ce­snog za­ko­no­dav­stva. Po­seb­no, ako se ima u vi­du da je u ju­lu 2006. go­di­ne, po­red Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku, isto­vre­me­no iz­mi­je­njen i do­pu­njen i Kri­vič­ni za­ko­nik Cr­ne Go­re”, za­pi­sao je Če­jo­vić.
On je na­po­me­nuo da je Cr­na Go­ra, kao dr­ža­va ko­ja je in­ten­ziv­no ra­di­la na re­for­mi­sa­nju svog za­ko­no­dav­stva, pred auto­re Ko­men­ta­ra Za­ko­ni­ka stal­no po­sta­vlja­la no­ve iza­zo­ve, pa se po­sli­je dru­gog po­ja­vi­lo i tr­će, a on­da i četvto iz­da­nje ob­ja­vlje­no 2015. go­di­ne, što pro­fe­sor Gru­bač ni­je do­ži­vio. Ko­men­tar Za­ko­ni­ka sa­dr­ži i ve­li­ki broj te­o­rij­skih sta­vo­va, uz na­sto­ja­nje da se pro­na­đe naj­pri­hva­tlji­vi­je rje­še­nje, ali uni­je­ti su i sta­vo­vi sud­ske prak­se.
- Ri­ječ je o sve­o­bu­hvat­noj ma­te­ri­ji u ko­joj ni­je ustuk­nu­to ni pred jed­nim ne­ja­snim ili kon­tra­dik­tor­nim pro­ble­mom. Ti­me se auto­ri, po­red ogrom­nog te­o­rij­skog zna­nja iz obla­sti kri­vič­nog pro­ce­snog, a bo­ga­mi ni­šta ma­nje ni iz cje­lo­kup­nog kri­vič­nog pra­va, po­ka­za­li ne sa­mo svo­ju eru­di­ci­ju, već i vi­sok ste­pen na­uč­ne hra­bro­sti – na­pi­sao je Če­jo­vić.
Po­seb­nu pa­žnju, na­vo­di Če­jo­vić, za­slu­žu­je Gla­va 8, po­sve­će­na mje­ra­ma za obez­bje­đe­nje pri­su­stva okri­vlje­nog u kri­vič­nom po­stup­ku, na­ro­či­to dio 6. po­sve­ćen pri­tvo­ru kao naj­te­žoj i, baš zbog to­ga, iz­u­zet­noj mje­ri, ko­ja se pri­mje­nju­je sa­mo u slu­ča­je­vi­ma pro­pi­sa­nim Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku i sa­mo ako se ista svr­ha ne mo­že ostva­ri­ti dru­gom mje­rom, a neo­p­ho­dan je ra­di ne­sme­ta­nog vo­đe­nja po­stup­ka, is­ti­če autor pri­ka­za.
„Ove na­po­me­ne su od po­seb­nog zna­ča­ja s ob­zi­rom da su­do­vi če­sto pri­bje­ga­va­ju od­re­đi­va­nju pri­tvo­ra i nje­go­vom pro­du­že­nju ka­da za to ne po­sto­je, u pot­pu­no­sti, oprav­da­ni raz­lo­zi”.
Je­dan dio Ko­men­ta­ra po­sve­ćen je to­ku kri­vič­nog po­stup­ka, po­či­nje se Iz­vi­đa­jem, od­no­sno Pret­hod­nim po­stup­kum, pa, pre­ko Glav­nog pre­tre­sa, za­vr­ša­va se do­no­še­njem pre­su­de i po­stup­kom po prav­nim lje­ko­vi­ma - re­dov­nim i van­red­nim. Na kra­ju ovog di­je­la dat je ko­men­tar od­re­da­ba o skra­će­nom po­stup­ku, za­tim po­stup­ku za iz­ri­ca­nje kri­vič­ne sank­ci­je bez glav­nog pre­tre­sa i od­re­da­ba o iz­ri­ca­nju sud­ske opo­me­ne, pri­mje­ću­je prof. dr Bo­ra Če­jo­vić. On is­ti­če da po­seb­nu pa­žnju u ovom di­je­lu za­slu­žu­ju od­red­be o od­la­ga­nju kri­vič­nog go­nje­nja (član 272) i, na­ro­či­to, od­red­be iz čla­na 273 Za­ko­ni­ka u ko­joj je ri­ječ o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve iz raz­lo­ga pra­vič­no­sti.
„Auto­ri na­gla­ša­va­ju da je cilj ovih od­red­bi ra­ci­o­na­li­za­ci­ja kri­vič­nog pra­vo­su­đa, ras­te­re­će­nje su­do­va i pro­na­la­že­nje efi­ka­sni­jih i hu­ma­ni­jih mje­ra so­ci­jal­nog i prav­nog re­a­go­va­nja pre­ma po­je­di­nim uči­ni­o­ci­ma kri­vič­nih dje­la. Za od­ba­ci­va­nje kri­vič­ne pri­ja­ve po osno­vu čla­na 273 Za­ko­ni­ka, ni­je do­volj­no da je osum­nji­če­ni spri­je­čio na­stu­pa­nje šte­te ili da je šte­tu u pot­pu­no­sti na­dok­na­dio, već i da je dr­žav­ni tu­ži­lac, pre­ma okol­no­sti­ma slu­ča­ja, oci­je­nio da iz­ri­ca­nje kri­vič­ne sank­ci­je ne bi bi­lo pra­vič­no”, na­po­mi­nje on.
U tre­ćem di­je­lu Ko­men­ta­ra ko­ji je po­sve­ćen po­seb­nim po­stup­ci­ma Če­jo­vić po­seb­no is­ti­če ko­men­ta­r „ko­ji se od­no­si na po­stu­pak za na­kna­du šte­te neo­sno­va­no pri­tvo­re­nih, od­no­sno osu­đe­nih li­ca. Auto­ri ve­o­ma de­talj­no na­vo­de ob­li­ke šte­te ko­je tr­pe ova­kva li­ca i raz­lo­ge, i, na­ro­či­to, sta­vo­ve sud­ske prak­se”, pri­mje­ću­je on.
- Ko­men­tar Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku Cr­ne Go­re Gru­ba­ča i Vuč­ko­vi­ća pred­sta­vlja si­ste­mat­sko dje­lo ko­je osvje­tlja­va mno­go­broj­na, če­sto ne­ja­sna ili spor­na pi­ta­nja ina­če kom­pli­ko­va­ne kri­vič­ne pro­ce­du­re – na­pi­sao je Če­jo­vić.
Pi­šu­ći o auto­ri­ma Ko­men­ta­ra on je is­ta­kao da je pro­fe­sor Mom­či­lo Gru­bač je­dan od naj­ve­ćih sa­vre­me­nih pro­ce­su­a­li­sta sa ovih pro­sto­ra, dok je Vuč­ko­vić, „već odav­no po­zna­to ime u cr­no­gor­skoj na­u­ci kri­vič­nog pra­va, autor ili ko­a­u­tor mno­go­broj­nih udž­be­ni­ka, mo­no­gra­fi­ja i čla­na­ka iz obla­sti Kri­vič­nog, Me­đu­na­rod­nog i Kri­vič­nog pro­ce­snog pra­va” po­zna­ti uče­snik mno­go­broj­nih i zna­čaj­nih na­uč­nih sku­po­va u ze­mlji i ino­stran­stvu.
- Ti­me je pod­sje­tio sve nas da se sa­da­šnje sta­nje u na­u­ci, u ko­me po­je­din­ci zna­ju sve vi­še stva­ri o sve ma­njem bro­ju stva­ri, ipak, ne mo­že otrg­nu­ti od onih sta­rih (sreć­nih) vre­me­na u ko­ji­ma se zna­lo sve vi­še stva­ri o sve ve­ćem bro­ju stva­ri. Re­klo bi se da je to i osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka Ko­men­ta­ra Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku Cr­ne Go­re – za­klju­čio je prof. dr Bo­ra Če­jo­vić.S.Ć.


Pret­po­stav­ka kri­vi­ce i ne­vi­no­sti

Ustav Cr­ne Go­re iz 2007. go­di­ne je pret­po­stav­ku kri­vi­ce pre­tvo­rio u pret­po­stav­ku ne­vi­no­sti, na­po­mi­nje prof. dr Čenj­jo­vić. Zbog to­ga je Za­ko­nik o kri­vič­nom po­stup­ku umje­sto pret­po­stav­ke ne­kri­vi­ce (ne sma­tra se kri­vim), uveo pret­po­stav­ku ne­vi­no­sti (sma­tra se ne­vi­nim). Ka­ko auto­ri Ko­men­ta­ra u pr­vom di­je­lu za­klju­ču­ju, iz­me­đu te dvi­je for­mu­la­ci­je ne po­sto­ji ve­li­ka i su­štin­ska raz­li­ka. Obje pret­po­stav­ke ima­ju isti cilj i iste prav­ne po­slje­di­ce: pret­po­stav­ka ne­vi­no­sti zna­či da okri­vlje­ni ni­je du­žan da do­ka­zu­je svo­ju ne­vi­nost, ta­ko što bi mo­rao da po­bi­ja ne­do­ka­za­ne na­vo­de op­tu­žbe. Tu­ži­lac tre­ba da do­ka­zu­je po­sto­ja­nje kri­vi­ce okri­vlje­nog, na­vo­di on.